Хемијски састав стаклених влакана углавном је силицијум диоксид, бор триоксид, калцијум оксид, алуминијум оксид итд., Који играју одлучујућу улогу у својствима и процесу производње стаклених влакана. Стакло на бази силицијум диоксида назива се силикатно стакло, а боратно стакло на бази диборон триоксида. Алкални оксиди попут натријум цијанида и калијум оксида су оксиди флукса. Може смањити температуру топљења и вискозност стакла, тако да се мехурићи у стакленој талини могу лако уклонити. Углавном ломи оквир стакла и отпушта структуру како би се постигла сврха флуксирања. Према томе, што је већи садржај натријум оксида и калијум цијанида, чврстоћа, електрична изолација и хемијска стабилност стаклених влакана биће одговарајуће смањени. Додавање калцијум -оксида, алуминијум -оксида итд., Може формирати део стаклене мреже под одређеним условима и побољшати одређена својства и перформансе процеса стакла; замена силицијум диоксида калцијум оксидом може смањити температуру извлачења; додавањем алуминијум оксида може се смањити температура извлачења. Побољшајте водоотпорност. Укратко, формулација хемијског састава стаклених влакана мора задовољити захтеве физичких и хемијских својстава стаклених влакана и имати добру хемијску стабилност; с друге стране, мора задовољити захтеве производног процеса, као што су одговарајућа температура обликовања, брзина очвршћавања и опсег вискозности.
Хемијски састав стаклених влакана
Aug 30, 2021
Par: ne
Pošalji upit
